Da skratim priču, a vi izvucite pouku. Sve zakasnele nacije – s liderom zakasnelih nacija, Srbijom, na čelu – formirane su bez dva bitna iskustva. Iskustva sa snažnom centralnom monarhističkom vlašću i bez iskustva s republikanskim demokratskim institucijama koje se sticalo dugovremenim borbama dok nije uhvatilo korena. Takve nacije su, kaže Plesner, sasvim razumljivo osetile snažnu odbojnost prema međunarodnom poretku u kome su glavnu reč vodile – i glavninu kajmaka kupile – pravovremeno formirane nacije, poput Britanije i Francuske, pa su zakasnele krenule u borbu protiv tog poretka, a da same nisu imale nikakav poredak.
Zbog napred pomenutog istorijskog neiskustva, zakasnele nacije su pomislile da politička moć nije oličena u državi, nego u narodu, pa su – da bi uvećale političku moć (koje tamo nije bilo) – krenule u ujedinjavanje naroda i širenje famoznog životnog prostora. Kakogod, nakon dva pokušaja koja su završila globalnim fijaskom, Nemačka i Italija su uhvatile korak s vremenom. Mi, jebo ja nas, još uvek kasnimo s prebrojavanjem glasova po vukojebinama. Svetislav Basara