“Meni je ta Selakica užasna. Njezin govor nakon izbora bio mi je odvratan, dobro je rekla ona Petrovićka na Novoj TV, govor joj je bio čisti ajngemahtec, nadrobila u njega sve što joj je bilo u glavi. Šta mene briga za njezinu frizuru i to što je oženila kršnog Hercegovca od dva metra”, trznuo me glas stare.
Propeo sam se na prste u Kekinovoj kuhinji u kojoj i Hobit može rukom dohvatit čaše s najviše police.
“Ma kakav kršni Hercegovac od dva metra, Raspudić je hipster s Neretve, ponekad mi se čini da je i latentni gej dok u Saboru s onom svojom svilenom maramom oko vrata recitira Dantea kao Servantes iz ‘Malog mista’”, promrsio sam.
“Tomašević je za njega gospodin, pravi intelektualac.”
“Tomašević je samo tužni, slučajni gradonačelnik. Nikad ne bi osvojio vlast u Zagrebu da Bandić nije naprasno umro kao svi pravi frajeri koji žive punim plućima. I sad ovaj drugi mandat dobio je preko teške manjine…”
“Opet nam se vaš sin mota po stanu i priča gluposti”, Mile Kekin upao je u kuhinju, prekinuo me u pola rečenice.
Nova zgoda Nacionalne groupie